GODIŠNJI POLITIČKI PROGRAM

VOJVOĐANSKOG POKRETA

    Strateška opredeljenja Vojvođanskog pokreta sadržana su u Manifestu za autonomnu Vojvodinu , Predlogu za promenu ustavnog položaja Vojvodine i programskim dokumentima organizacija – članica Vojvođanskog pokreta. Godišnji politički program je razrada i konkretizacija tih dokumenata za 1998. godinu i način njihovog taktičkog ostvarivanja putem javnog delovanja onih organizacionih oblika za koje se opredelio Vojvođanski pokret.

I

    1. U smislu opredeljenja i iz Manifesta i Predloga, Vojvođanski pokret će i 1998. godine pitanje Vojvodine držati otvorenim. Organizacione i političke akcije biće usmerene na popularizaciju tih opredeljenja i pridobijanje pristalica i među strankama i među građanima za raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu i regulisanje takvog statusa Vojvodine koji će joj obezbediti zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast u demokratskoj Srbiji i Jugoslaviji.
    Istovremeno Vojvođanski pokret će raditi na dopuni svojih temeljnih dokumenata da bi potpunije, konkretno i precizno, definisao i objasnio svoje viđenje buduće demokratske Srbije i Jugoslavije.
    2. Do ostvarenja pune autonomije Vojvodine neizbežno je ići korak po korak, pre svega borbom protiv centralizma i za decentralizaciju u pojedinim segmentima društvene zbilje, pojedinačnim inicijativama. Sve te inicijative doprinosiće jačanju svesti građana o njihovoj pripadnosti Vojvodini, o vojvođanstvu u svim oblicima društvenog života.
    3. Sazrevanju situacije za društvene promene Vojvođanski pokret će doprinositi i edukacijom građana da se koriste svojim pravom na kontrolu vlasti i stranačkih vrhova. Poslaničkim pitanjima u parlamentima kao i intervencijama građana na stranačkim i nestranačkim skupovima i tribinama, a pogotovu u javnim glasilima treba se stalno potsećati šta je sve obećano, planirano, odlučeno, predlagano i šta se sa tim zbilo u praksi.
    4. Na posebnim tribinama Vojvođanski pokret će, polazeći od svojih osnovnih opredeljenja postavljati radničko pitanje, seljačko pitanje i pitanje intiligencije , kako načelno tako i posebno s obzirom na njihov položaj u Vojvodini. Mnogo je razloga da se na taj način doprinese organizovanju građana i na socijalnoj osnovi, a pre svega u oblasti rada. Zemljoradničke i zanatske zadruge kao i slični oblici organizovanja, a naročito njihovog međusobnog povezivanja mnogo mogu doprineti i zrelijem političkom organizovanju građana prema njihovim stvarnim interesima, jer racionalnije je i realnije da te interese definišu sami građani nego da im to nudi neko ¨sa strane¨. Vojvođanski pokret će tako definisane interese radnika, seljaka i intiligencije uneti u svoja temeljna dokumenta i boriti se za njihovo ostvarivanje.

II

    1.Godina 1998. nije godina redovnih izbora. Međutim, odnos snaaaga u Saveznom i Republičkom parlamentu, kao i u mnogim opštinama ne obezbeđuje političku stabilnost. U takvoj situaciji Vojvođanski pokret će podržati inicijative za održavanje vanrednih izbora na svim nivoima , ali i insistirati da se pre raspisivanja izbora postigne dogovor o poštenim izbornim uslovima. U tom sklopu, Vojvođanski pokret odbacuje sve špekulativne izborne geometrije i geografije, zalaže se za proporcionalni izborni sistem na saveznom, republičkom i pokrajinskom nivou, za velike izborne jedinice , ali i uvažavanje specifičnosti pojedinih delova zemlje. Logično bi bilo da Vojvodina i za savezne i za republičke izbore predstavlja jednu izbornu jedinicu, a za pokrajinske izbore jednu ili tri (Srem, Banat i Bačka).
    Za opštinske izbore Vojvođanski pokret smatra primerenijim većinski sistem i samo dva kandidata u drugom izbornom krugu.
    Posebno značajnim Vojvođanski pokret smatra ona rešenja u izbornom sistemu koja bi omogućila da nacionalni sastav predstavničkih tela približno odgovara nacionalnoj strukturi stanovništva. Minimum takvog rešenja bilo bi unošenje principa pozitivne diskriminacije u izborni sistem.
    Opredeljenje Vojvođanskog pokreta je da se i prilikom izbora i imenovanja nosilaca javnih funkcija vodi računa o nacionalnoj strukturi stanovništva.
    Ravnopravna dostupnost medijima uopšte, a pogotovo u izbornoj kampanji je princip za koji će se Vojvođanski pokret booriti u svim prilikama.
    Vojvođanski pokret će insistirati da u dogovorima o izbornim uslovima učestvuju ne samo parlamentarne nego i vanparlamentare stranke, a konstruktivni inicijatori i posrednici u tim dogovorima mogle bi da budu nestranačke organizacije u smislu davalaca usluga dobre volje.

III

    1. Zakonodavne inicijative u ovoj godini mogu biti ozbiljan potsticaj da se postojeće stanje menja, a onima koji se odupiru promenama biće sve teže da takve inicijative odbijaju bez argumenata i bez rizika po sopstveni reiting u biračkom telu. Sa svakim približavanjem redovnih ili vanrednih izbora izgledi za prohodnost takvih inicijativa će se povećavati i Vojvođanski pokret te mogućnosti ne sme propustiti.
    Među prvim akcijama te vrste trebalo bi da bude zahtev parlamentarnim strankama da se obnovi predlog za donošenje novog zakona o lokalnoj samoupravi. Tim projektom zakona treba utvrditi da se postojeće opštine po broju stanovnika i teritoriji smanje i na taj način upravljanje približi građanima. Isto tako treba posebno definisati gradske aglomeracije i omogućiti da status grada steknu ne samo Novi Sad nego i Subotica, Zrenjanin, Sombor, Pančevo, Sremska Mitrovica, Kikinda i Vršac.
    2. U saradnji sa drugim zainteresovanim strankama i nestranačkim organizacijama, a u skladu sa realnim stručnim mogućnostima, Vojvođanski pokret će inicirati donošenje novog zakona o javnim prihodima i rashodima, zakona o sudovima, zakona o univerzitetu, zakona o prostornom planiranju, zakona o sportu, zakona o zaštiti ostvarivanja ustavnih prava građana i zakona o radiodifuziji. Ovim poslednjim treba utvrditi i da se osnivačka prava prema Radioteleviziji Novi Sad vrate Skupštini Vojvodine.
    3. Sarađujući sa drugim demokratskim snagama u Vojvodini, Srbiji i Jugoslaviji, Vojvođanski pokret će podržati i u javnosti popularisati inicijative za demokratsku matricu skupštinskih poslovnika, predlog za ukidanje republičkog zakona o sredstvima u svojini Republike, zahteve za promenu izbornog zakonodavstva.
    4. Vojvođanski pokret posebno ceni napore koje su uložile grupe beogradskih i drugih eksperata i javnih radnika da sačine projekte korenitih ekonomskih promena, ustavnih pretpostavki za demokratsku Srbiju, izbornih zakona i nove spoljne politike. Zato će se i zalagati za upoznavanje što šire javnosti sa tim projektima kao i za to da se političke snage javno odrede prema njima.
    5. S obzirom da su zbog enormne centralizacije i sredstava i ovašćenja, lokalni organi vlasti u velikoj meri onemogućeni da rešavaju svakodnevne životne probleme građana, Vojvođanski pokret će podržavati sve lokalne pokrete koji teže većim pravima opština.
    6. Isto tako Vojvođanski pokret će davati podršku svim onim idejama i zalaganjima koja doprinose demokratizaciji vlasti, regionalizaciji i konkretno poboljšanju položaja građana u sferi rada i politike, bez obzira iz koje stranke ili nestranačke organizacije takve ideje i zalaganja budu dolazile.
    7. Vojvođanski pokret će podržati inicijative za dijalog o Kosovu, o Sandžaku i o drugim delovima zemlje koje jasno definišu svoj poseban interes u demokratskoj Srbiji i Jugoslaviji. O tim pitanjima, međutim, nemože se odlučivati sa stanovišta odnosa snaga, nego principijelno sa stanovišta prava čoveka koja uključuju i pravo na samoorganizovanje bilo po etničkom, bilo po teritorijalnom principu.
    8. Vojvođanski pokret će se suprotstaviti svakom pokušaju da se promeni ustavni položaj Crne Gore, osim onog za koji se ona sama bude legitimno opredelila.

IV

    1. Vojvođanski pokret je pristalica korenitih ekonomskih reformi koje će najefikasnije dovesti do strukturnih promena u privredi i njeno oživljavanja po realno tržišnim kriterijumima. Te reforme treba da uključe i svojinsku transformaciju ali i eliminišu mogućnost korišćenja političkih pozicija u vlasti i strankama za lično bogaćenje. Pogotovu to važi za proces privatizacije i prodaje nacionalnog bogatstva inostranim kupcima.
    Vojvođanski pokret će se svim legalnim sredstvima suprotstaviti pokušajima da se u procesu svojinske transformacije ugroze prirodni i radom stvoreni resursi Vojvodine.
    2. Državni dugovi su u našoj javnosti nepoznata veličina. Zna se samo da država duguje privredi, inostranstvu, vojsci, seljacima, penzionerima, deci, invalidima. Opšti pregled državnih dugova kao i program njihovog vraćanja morao bi biti prezentiran javnosti. Vojvođanski pokret će na tome insistirati i zahtevati od parlamentarnih stranaka da poslaničkim pitanjima prinude vladu da se o tome izjasni.

V

    1. Vojvođanski pokret će u ovoj godini sarađivati sa svim onim strankama i nestranačkim organizacijama u Vojvodini koje se zalažu za punu autonomiju Vojvodine u demokratskoj Srbiji i Jugoslaviji, sa onim organizacijama u Srbiji i Jugoslaviji koje se zalažu za promenu postojećeg Ustava i decentralizovano državno uređenje, sa onim organizacijama u inostranstvu koje se zalažu za mir, demokratiju i ljudska prava.

VI

    1. Članice Vojvođanskog pokreta nastaviće svoje aktivnosti i u koordinacionom odboru potpisnika Predloga za promenu ustavnog položaja Vojvodine i doprinositi ostvarivanju njegovog programa rada.
    2. U onim opštinama u kojima odbornici izabrani na prošlim izborima izraze interes za saradnju sa Vojvođanskim pokretom i njegovim članicama takva saradnja biće dobro došla. Tamo gde za to ima uslova i interesa formiraće se odbornički klubovi Vojvođanskog pokreta.
    3. Članice Vojvođanskog pokreta – nestranačke organizacije pružaće usluge dobre volje ili druge vrste usluga posredništva između stranačkih organizacija koje za to budu imale interesa.

VII

    1. Vojvođanski pokret, kao organizacija u nastajanju, širiće i razvijaće svoju infrastrukturu, tako što će pomagati jačanje i razvoj infrastrukture svake svoje članice pojedinačno i svih zajedno.
    U opštinama u kojima nema organizacija – članica Vojvođanskog pokreta, osnivaće se odgovarajući forumi, tribine, saveti, klubovi i drugi oblici delovanja članova i simpatizera Vojvođanskog pokreta saglasno izraženoj volji građana i Statutu Vojvođanskog pokreta.
    2. Vojvođanski pokret će ohrabrivati stvaranje društva, udruženja, klubova ili odbora Vojvođanskog pokreta van teritorije Vojvodine u zemlji i inostranstvu.
    3. Vojvođanski pokret će potsticati stvaranje samostalnih vojvođanskih organizacija i društava po osnovu posebnih staleških, socijalnih, generacijskih i drugih interesa građana i pomagati im u artikulaciji njhovog javnog delovanja. Ovakvo delovanje posebno treba potsticati na području kulture, nauke, obrazovanja, informisanja, ekologije, sporta i dr.

Predsednik Skupštine Vojvođanskog pokreta

prof. dr. Aleksandar Svirčević