Na političkoj sceni Srbije i Jugoslavije dolazi do značajnih promena.
    Prvo, razgovarale su delegacije crnogorskih i srpskih političkih stranaka i izgleda da su se dogovorile o očuvanju Jugoslavije.
    Drugo, protestni skupovi širom Srbije dokazali su ogromno nezadovoljstvo gradjana postojećim stanjem u zemlji i zahtevali odgovornost za to stanje. Istina, glavni cilj (smena Miloševića) nije ostvaren ali su mitinzi ukazali na mogućnost realnog stvaranja kritične mase za promene u zemlji. Posle je zahtev za smenom ublažen zahtevom za prevremenim izbvorima i time podstakao povezivanje političkih stranaka u šire blokove i izborne koalicije (potpisana Načela za saradnju, stvorene 3 izborne koalicije (SZP,SDP i nove tri) a neke najavile spremnost za najšire izborno povezivanje na lokalnom nivou samo bez SPS, JUL i SRS.
    Treće, na beogradskom skupu "kako do promena" neke stranke pokazale su spremnost da saradjuju sa NGO što je urodilo institucionalizacijom "Partnerstva za demokratske promene" u koje ulazi 48 organizacija.
    Četvrto, drugi forum NGO u Subotici označio je kao najvažniji cilj delovanja ove grupacije na jačanju i proširivanju angažmana samih gradjana na prevazilaženju haosa u zemlji.
    Vojvodjanski pokret ocenjuje sva ta zbivanja veoma pozitivno, ali ukazuje da bi sve ove promene na sceni dale najbolji rezultat ako bi iz njih usledilo sadejstvo svih tih snaga u zahtevu za promenom političkog sistema, tj. izborima za Konstituantu. To bi moglo da povrati poljuljano poverenje birača u političke stranke jer bi one dokazale da ne žele samo vlast nego i promenu osnovice na kojoj će se boriti za vlast, tj. promenu Ustava.
    NGO koje imaju nemali uticaj na biračko telo dobile bi adekvatno mesto na političkoj sceni, jer izbori za Konatutuantu nisu izbori za organe vlasti.
    Gradjani bi konačno zaista imali osnovu da svoje nezadovoljstvo artikuišu u pozitivnom smeru, tj. u pravcu i raskida sa sadašnjim sistemom i za uspostavljanje novog sistema.
    Najzad svi zajedno bi dokazali da niko ne želi monopol na ideju o promenama, nego stvaranje uslova za ravnopravno demokratsko takmičenje najboljih ideja za promene.
    Bez toga, stranački blokovi se lako mogu dogovoriti o medjusobnoj podeli vlasti težeći da sve druge istisnu iz te borbe, NGO bi ostale samo prirepak i navijački kor podeljen medju strankama, a gradjani bi bili izloženi opasnosti da se nova vlast uspostavi na starim osnovama i da dožive samo promenu ličnosti a ne i sistema tj. da i dalje vlast bude zasnivana na moći ličnosti, a ne načelima.

    Novi Sad, 01. novembar 1999.

        Predsednik Političkog veća
        Slobodan Budakov