Na političkoj sceni Srbije ne jenjavaju zahtevi za smenom Slobodana Miloševića, ali se sve jasnije ispoljavaju različita vidjenja o tome kojim putem ostvariti te zahteve, a naročito šta činiti posle toga.
    Posebno je zabrinjavajuće što sve do sada iznete ideje o pomenutim pitanjima zapostavljaju činjenicu da je Srbija multinacinalna i multikonfesionalna zajednica te da kriza u Srbiji nije problem JEDNE nacije ili JEDNE konfesije kao što nije problem ni samo JEDNE stranke ili JEDNE koalicije. Osim toga, Srbija je i u teritorijalnom smislu istorijski, ekonomski, kulturno i civilizacijski složena zajednica sa brojnim različitostima. Zato samo ona rešenja koja uvažavaju tu činjenicu imaju izgleda da budu opšte prihvaćena i da Srbiju učine trajno stabilnom zajednicom.
    Zbog svega toga Vojvodjanski pokret se oseća pobudjenim da ponovo istakne onaj svoj predlog koji je saopštio odmah po ukidanju ratnog stanja: organizovati okrugli sto svih opozicionih stranaka, nevladinih organizacija i uglednih naučnika koji su kao pojedinci ili kao grupe objavljivali svoje ideje o izlasku iz krize.
    Najbolje bi bilo da sazivač okruglog stola bude Savet za saradnju nevladinih organizacija, UGS "Nezavisnost" ili neka treća nevladina organizacija. To nisu konkurenti strankama.
    Rezultat dogovaranja za okruglim stolom treba da bude procena optimalnog rešenja za izlazak iz krize: ili nestranačka prelazna vlada, ili prevremeni parlamentarni izbori,ili izbori za Ustavotvornu skupštinu, ili kombinacija sva tri rešenja. Sigurno je da je i jedno i drugo i treće neophodno, a o redosledu je moguć dogovor.

    Novi Sad, 30. avgust 1999.

        Predsednik Političkog veća
        Slobodan Budakov