Već prve bombe 24. marta oslobodile su nas nekih iluizija (o Zapadu), ali nam, izgleda, treba i više od 72 dana da bismo shvatili da nas iluzije (o nama) ne mogu osloboditi bombi.
    No, bolje ikad nego ikad, iako znamo koliko nas to košta.
    S obzirom da su Slobodan Milošević i Skupština Srbije prihvatli predloge Rusije i Evropske unije, Vojvodjanski pokret smatra da nikakvi detalji u vojno-tehničkom sporazumu nisu vredni daljih bombi i žrtava. Sporazum treba potpisati što pre i time zaustaviti dalje stradanje ljudi i razaranje zemlje.
    Potpisivanje sporazuma istovremeno znači prestanak bombardovanja, povratak mobilisanih vojnika kućama i ukidanje svih zakona i uredaba donetih u vreme proglašenja neposredne ratne opasnosti i ratnog stanja, tj. povratak normalnom životu u svim oblastima uključujući i politiku. Vojvodjanski pokret, dakle, u prihvaćenim dokumentima vidi ne samo kraj rata nego i priliku za novu, drukčiju politiku i na Kosovu i u celoj Srbiji i Jugoslaviji. Ta politika treba da bude zasnovana na bazičnom društvenom konsensusu o temeljnim principima države i društva, tj. na novom Ustavu koji će nas definitivno osloboditi i partijske države i državne partije a inaugurisati modernu demokratiju.
    Polazeći od toga, Vojvodjanski pokret predlaže hitno održavanje okruglog stola svih autentično demokratskih snaga u Srbiji i Jugoslaviji radi dogovora o tome šta nam dalje valja činiti, jer sasvim je dovoljno razloga da ništa više ne ostane kao što je bilo. U najmanju ruku to bi mogao da bude dogovor o zajedničkom zahtevu za raspisivanje slobodnih i fer izbora i to na svim nivoima.

    Novi Sad, 07. juna 1999.

        Predsednik Političkog veća
        Slobodan Budakov