Danas posle 70 dana bombardovanja i, čini se, isto toliko (do sada) neuspelih mirovnih inicijativa, treba priznati da su nas bombe oslobodile nekih iluzija (o Zapadu), ali i da nas iluzije (o nama) neće osloboditi bombi. I zato kolikogod da se ima hrabrosti i srca za borbu toliko se mora imati odvažnosti i pameti za pregovore. Da bi se što pre došlo do prestanka bomabrdovanja, do mira, do obnove kako normalnog života tako i političkog života i demokratije.
    Najnovije inicijative koje uključuju očuvanje teritorijalne celovitosti Jugoslavije i Kosova kao sastavnog dela Srbije kao i medjunarodno učešće u trajnom otklanjanju uzroka koji su doveli do sukoba na Kosovu i oko Kosova i stvaranju uslova za trajno očuvanje mira - po oceni Vojvodjanskog pokreta realna su mogućnost za izlazak iz sadašnje situacije. Trezvena ocena tih inicijativa ne nalazi u njima osnova ni za euforiju, ni za potištenost, ali ni za olakšanje. Jer, posle rata i nas i svet čekaju ogromni problemi u ekonomskoj, u socijalnoj pa i u političkoj sferi. Posle ovog i ovakvog rata ništa više neće moći ostati isto: ni Srbija, ni Jugoslavija, ni Evropa, ni Amerika, ni NATO. I to se mora imati u vidu prilikom utvrdjivanja svih elemenata mira. Za nas - to treba da znači da NATO i Zapad nisu identični pojmovi, kao što to nisu ni Klinton i Amerika. A za medjunarodnu zajednicu - da NATO potezi prema Jugoslaviji istovremeno ugrožavaju najprogresivnije tekovine sveta uključujući (valjda i najpre) i Zapad i Ameriku.
    Vojvodjanski pokret je u opozicionom odnosu prema aktuelnoj vlasti, ali priznaje njeno pravo i odgovornost da preduzima sve što je potrebno za odbranu zemlje i da pregovara o miru, ali sa svoje strane zahteva da dogovoreni mir uključi kako ekonomsku obnovu zemlje tako i otvaranje mogućnosti za radikalnu demokratizaciju i reformu društva kao i uključivanje Jugoslavije u demokratsku zajednicu naroda Evrope.

    Novi Sad, 02. jun 1999.

        Predsednik Političkog veća
        Slobodan Budakov