Rušenje najstarijeg novosadskog mosta još jedan je dokaz besmilenosti vojne intervencije protiv SRJ.
    Vojvodjanski pokret iskazuje svoje ogorčenje i najoštriju osudu agresije NATO-a na našu zemlju.
    Apsolutno uveren da se ni bombardovanjem ni primenom bilo kojeg drugog oblika sile ne može doći do trajnog rešenja za Kosovo, Vojvodjanski pokret apeluje na Generalnu skupštinu i druge institucije OUN, na političke stranke, nevladine organizacije i uticajne pojedince, na sve demokratske snage u svetu da ulože maksimum svojih mogućnosti da se u ime mira, humanizma i medjunarodnog prava prekine ubijanje nevinih ljudi, uništavanje istorijskih i razaranje materijalnih dobara i energično zahteva povratak razumu i pregovorima.
    Kosovski problem nije samo etničke i teritorijalne nego i demokratske prirode. To znači da se na osnovu snage i na osnovu logike pobednika i pobedjenog ne može doći do trajnog rešenja.
    Jedina relana šansa je povratak pregovorima tamo gde se u stalo Rambujeu i Parizu. Jednostrano potpisani sporazumi, i pored mnogih isključivosti, nisu neuporedivi. Pažljiva analiza i strpljivi razgovori pre bi mogli da pomognu nego vatrena dejstva.
    Bilo kakav sporazum bolji je od rata i za Srbe i za Albance i za žitav svet.

    Novi Sad, 01. april 1999.

        Predsednik Političkog veća
        Slobodan Budakov