Vojvodjanski pokret je sa velikim žaljenjem i neodobravanjem primio informaciju o zameni poslanika u Skupštini Srbije zbog "...isključenja Nenada Čanka, Ratislava Svirčevića i Branka Pomoriškog iz koalicije Vojvodina..." na čijoj listi su bili izabrani.
    Etički kodeks Vojvodjanskog pokreta obavezuje na ocene i procene samo na osnovu istine i argumenata, a u ovom trenutku ne raspolažemo sa dovoljno činjenica da bismo se upustili u kvalifikovanje dogadjaja i postupaka koji su doveli do razlaza izborne koalicije "Vojvodina" i stvaranja političke organizacije "Vojvodina" koja sada isključuje neke svoje članove. Ipak jasno je da su ti dogadjaji i postupci doveli do posledica vrlo štetnih po ugled i interese Vojvodine i Vojvodjana poznatih po tolerantnosti. Jer u ovom slučaju dve političke grupacije koje su na istim ili vrlo bliskim strateškim pozicijama i od kojih su polazile kad su se medjusobno povezivale - razišle su se zato što su dozvolile da probije želja - svejedno da li jednostrana ili obostrana - za monopolom na ulogu zastupnika svekolikih interesa Vojvodine i njenih gradjana. A ni ta želja, ni ta uloga nisu primereni biću Vojvodine sa svim njenim etničkim, kulturnim, političkim i drugim složenostima. Izgleda da to jedni nisu shvatili a drugi su to zloupotrebili.
    Vojvodini, Vojvodjanima i njihovim interesima ne ide u korist i ne služi na čast medjusobno gloženje političkih snaga, a pogotovu medjusobno isključivanje iz Parlamenta. Naročito kada su im strateški ciljevi istovetni ili veoma bliski. Nažalost, u ovom slučaju pokazalo se da su stranački i lični interesi jači i veći od strateških.
    Vojvodjanski pokret veoma ceni napore svih autentično demokratskih stranaka i njihova zalaganja za autonomiju i interese Vojvodine, ne deli ih po tome ko je više ili duže zaslužan za to, ali će dobro znati da ceni koliko u čijem zalaganju ima iskrenosti, doslednosti i nesebičnosti.
    U svom razvoju i širenju Vojvodjanski pokret će se i dalje zalagati za što šire okupljanje svih snaga koje se zalažu za punu autonomiju Vojvodine u demokratskoj Srbiji i Jugoslaviji. Jer baš u onome što se dešavalo na političkoj sceni u celoj zemlji pa i u Vojvodini, nalazi potvrdu i opravdanost svojih polazišta izraženih u programskim i organizacionim dokumentima da široko ujedinjavanje političkih snaga - kada se dobro definiše osnovni cilj - u organizacionom smislu ne mora biti čvrsto, ali mora biti čisto.

    Novi Sad, 10. decembar 1998.

        Predsednik Političkog veća
        Slobodan Budakov