Vojvodjanski pokret veoma ceni napore koji se ulažu da dijalog o Kosovu počne što pre, ali i ukazuje da Kosovo - iako najteži - nije ni jedini ni izolovani problem, nego samo najmarkantniji deo ukupne političke, ekonomske i moralne krize u Srbiji i Jugoslaviji. Zato bez demokratizacije Srbije ni dijalog o Kosovu nema naročitu perspektivu. Trajnog rešenja za Kosovo - po uverenju Vojvodjanskog pokreta - ne može biti u okviru postojećeg Ustava. Moguće je, medjutim, da se iza takvog minimuma kriju čvrsta obećanja da će posle tri godine biti udovoljeno maksimalističkim zahtevima separatistički nastrojenih Albanaca.
    Što se tiče Vojvodine, jasno je da ona ni istorijski, ni etnički, ni ekonomski, ni civilizacijski nije isto što i Kosovo i zato se njen položaj i status u Srbiji i Jugoslaviji ne može rešiti ni isto, ni kao manje ili više od Kosova nego onako kako je primereno interesima njenih gradjana i što su konsensualno izrazile 23 stranačke i nestranačke organizacije u "Predlogu za promenu ustavnog položaja Vojvodine".

    Novi Sad, 04. novembar 1998.

        Predsednik Političkog veća
        Slobodan Budakov