I

    Skoro svi učesnici u procenjivanju krize na Kosovu zalagali su se za prestanak oružanih sukoba i traženje rešenja političkim putem, tj. pregovorima, a u poslednje vreme iznosili i konkretne predloge za rešenje. Skupština Srbije, medjutim - pošto je posle 10 godina odlučila da raspravlja o tom problemu - ni u najsitnijim naznakama nije pokazala razumevanje niti bilo kakav odnos prema tim zalaganjima i predlozima. Opis stanja sadržan u ekspozeu predsednika Vlade krajnje je jednostran i ne može se potvrditi kao tačan ni za 24 časa, a kamo li na duže. Jer na Kosovu i dalje ima pucanja i ubijanja, a humanitarna katastrofa nesmanjeno preti Svakome bi moralo biti jasno, pa i Vladi i Skupštini, da poraz OVK (čak i ako je stvaran) nikako ne znači poraz ideje o samostalnosti i širokoj autonomnosti Kosova. Usvojeni zaključci Skupštine možda mogu biti pobuditi euforiju "pobednika", ali će istovremeno izazvati frustriranost "poraženih". A ni jedno, ni drugo ne može biti garancija za dugoročnu eliminaciju uzroka koji su izazvali konflikt na Kosovu. Problem je, dakle, i dalje otvoren u svoj svojoj oštrini i vreme će vrlo brzo pokazati da lažni patriotizam najviše šteti sopstvenom narodu.

II

    "Teško je u mračnoj sobi uhvatiti crnu mačku; pogotovu ako je nema" - kažu stari Kinezi. A upravo na to liči zaključak Skupštine Srbije koji predlaže da se kosovski problem reši u okviru postojećeg Ustava, upravo tamo gde tog rešenja nema. Da bi se kosovska kriza počela rešavati mora se menjati postojeći Ustav. I to ne samo zato da se drukčije situira Kosovo, nego da bi se cela Republika drukčije ustrojila. Kosovska kriza očigledno nije samo etničko nego i krupno demokratsko i razvojno pitanje. To znači da nije od interesa samo za Srbe, Albance i medjunarodnu zajednicu nego i za celokupnu društvenu zajednicu Republike Srbije i Jugoslovenske federacije. Novi Ustav u kome bi dominirali demokratizacija i zaštita gradjana od vlasti, decentralizacija i supsidijarnost vlasti, dosledno gradjanska država i dosledni parlamentarizam, nezavisnost sudstva i mogućnost sudske zaštite grdajanina kada se ne ostvaruju njegova ustavna prava - to bi morala da bude osnova za trajno rešenje kosovskog i mnogih drugih realnih i latentnih problema u zemlji. Samo uz ustavno priznavanje i uvažavanje razlika izmedju Kosova, Vojvodine, Sandžaka, Šumadije, Beograda i drugih delova Srbije s jedne, i Srbije kao celine s druge strane, samo uz racionalnu raspodelu kompetencija (obaveza i odgovornosti) medju njima - biće moguće stvarno jedinstvo cele Republike.

    Vojvodjanski pokret smatra da "Predlog za promenu ustavnog položaja Vojvodine" koji su januara 1997.godine potpisale 23 stranačke i nestranačke organizacije u Vojvodini može da posluži kao inspiracija za ustavno preuredjenje zemlje i u sadašnjem trenutku, pre nego što sadašnja kriza dostigne kulminaciju.

    Novi Sad, 01. oktobra 1998.

        Predsednik Političkog veća
        Slobodan Budakov