Vojvodjanski pokret pozdravlja dogovor o početku dijaloga izmedju predsednika Slobodana Miloševića i dr Ibrahima Rugove o Kosovu, odmah i bez prethodnih uslova.
    Nećemo podsećati da je to moglo i mnogo ranije i bez velikog broja poginulih, ranjenih, uhapšenih, prognanih. Nećemo ceniti ni ko je zaslužan za pocetak pregovora, ni ko je kriv što nisu poceli ranije. Bolje ikad nego nikad.
    Ali, ne možemo a da se ne zapitamo ZAŠTO nije počelo ranije i kako obezbediti da takve odluke ne zavise samo od jedne jedine ličnosti, kako da se njena odgovornost ne ostavi samo bogu i istoriji.    
    Neodgovorna politika predsednika Miloševića, usmerena samo na očuvanje vlasti i privilegija, ponovo je bila dovela gradjane SRJ na sam prag rata i pod sankcije medjunarodne zajednice.
    Uzlazna putanja političkog pa i oružanog nasilja i naglašeni jezik mržnje u medijima - bilo da se javljaju kao izazivajući bilo kao izazvani - ne vode ka rešenju izuzetno složenih problema i teškoća koji pritiskuju sve gradjane u našoj zemlji, osim uskog privilegovanog sloja.
    Danas je očiglednije nego ikad da koreni problema jesu u pogrešnoj politici vladajućih krugova, ali i da se izlaz iz problema ne može tražiti samo u promeni vlasti, nego da je za to nužna i promena političkog sistema. Jer, povodom najaktuelnijih zbivanja na Kosovu (oko uloge medjunarodne zajednice), u Crnoj Gori (oko izbora i Savezne vlade), pa i unutar Srbije (oko referenduma) došlo je do zbližavanja centralističkih snaga koje žele da silom nameću rešenja u sopstvenu korist. Zato i nisu neosnovani strahovi da - ako narod ne bude dalje prihvatao da trpi posledice takvih poteza vlasti - lako može doći do "...nastavka politike (vlasti) drugim sredstvima" (Klauzevic).
    Vojvodjanski pokret se ne miri sa takvom perspektivom i zato se pridružuje svim onim demokratskim snagama koje se zalažu za mir, za dijalog bez isključivosti i bez ustručavanja od svake pomoći koja može doprineti uspostavljanju takvog dijaloga.
    Jedini put koji vodi ka početku rešavanja problema privrede, demokratije, Kosova, Vojvodine, lokalne samouprave, nacionalnih manjina, obrazovanja, kulture, informisanja, povezivanja sa svetom i uopšte zaokreta od propadanja ka progresu - to je ujedinjenje, ili barem saradnja svih demokratskih snaga u borbi ne samo za vlast nego za promenu sistema, ustavnog sistema na prvom mestu. A vojvodjanske snage će moći tome de daju puni doprinos samo ako se i same ujedine. Zato će se i Vojvodjanski pokret i truditi da pokaže da se konsensusom i dogovorom može postići više nego hijerarhijskim naredbodavstvom u centralizovanoj državi ili partiji.
    Poziv Vojvodjanskog pokreta na saradnju u borbi za mir, za demokratiju, za decentralizaciju, za jedinstvo uz priznavanje razlika i posebnih interesa otvoren je prema svima.

    Novi Sad, 14. maja 1998

        Predsednik Političkog veća
        Slobodan Budakov